Agenda 21: Plan UN za pokoravanje čovečanstva i nametanje svetske vlade za preotimanje svih resursa čovečanstva

Možda vam zvuči kao naučna fantastika, ali nije! Agenda 21 je šematski plan, akcijski plan za uspostavu apsolutne kontrole nad svom vodom, zemljom, svim biljkama, mineralima, infrastrukturom, sredstvima za proizvodnju, edukacijom, energijom, informacijama i svim ljudskim bićima na svetu.
 
Agenda 21 Ujedinjenih nacija predstavlja najveću PR strategiju – akcijski plan za preotimanje svega na planeti od strane globalnog korporativnog sistema, predvođenog svetskom vladom. Ništa se neće odraziti na život svakog čoveka na planeti u fizičkom i ekonomskom smislu više od Agende 21. Radi se o totalnom preuzimanju društva, država, ljudi i životne sredine, koje ima za cilj uspostavljanje totalne i totalitarne kontrole, privatizaciju celokupne baštine čovečanstva i depopulaciju planete.
 
O Agendi 21 govori autor i vrhunski istraživač Agende 21, Roza Koire, ekspert za potmulo preuzimanje gradova i država koje se provodi pod ‘Zelenom maskom’, i orvelijanskim konstrukcijom ‘održivog razvoja’.
 
U svojoj knjizi ‘Pod zelenom maskom’ Roza Koire dekonstruiše Agendu 21 i razvija strategije delovanja aktivista širom sveta s ciljem razobličavanja i zaustavljanja realizacije ovog dijaboličnog plana. Roza Koire, je izvršni direktor ‘Post Sustainability Institute’ i pokretač stranice Demokrati protiv Agende 21.
 
Kako ste počeli proučavati Agendu 21?
 
Profesionalno sam angažovana kao forenzički procenitelj komercijalnih nekretnina, specijalizovan za procenu imovine od značaja (koje vlada ili opština otkupljuju uz naknadu od privatnih vlasnika). Bila sam načelnik Okružne Filijale kalifornijskog Odelenja za promet.
 
Tokom trideset godina kao ekspert pružala sam podršku u parničnim postupcima koje su građani vodili protiv države u slučajevima kada su smatrali da su oštećeni u postupku ekspropracije. Tokom ovih sudskih postupaka razotkrila sam uticaj koji je strategije tzv. ‘Održivog razvoja’ imala na privatnu svojinu i individualne slobode. Videla sam da su se 2002.godine počele sprovoditi revolucionarne promene u upotrebi zemlje. Postalo je vrlo teško utvrditi što ljudi mogu legalno napraviti sa svojom zemljom i koliko bi njihova zemlja mogla vrediti. I to je nakon 2000.godine postalo vrlo veliki problem. Uneseno je mnogo promena u pravilima koja su određivala što privatni vlasnici mogu raditi sa svojim imanjem.
 
Da li se radilo o promeni zakona koji je to omogućlo ili o nečem drugom?
 
Radilo se o uvođenju sve većeg i većeg broja ograničenja: regulativa, restrikcija i zabrana koje je propisivala Vlada SAD. Ove zabrane su išle dotle da je ljudima zabranjeno da bilo šta grade na svojoj zemlji, osobito ako se nalazila u poljoprivrednoj, ruralnoj ili prigradskoj oblasti. Ti ljudi više nisu mogli dobiti nikakve dozvole kako bi razvijali svoje imanje.
 
Počela sam istraživati ​​zbog čega je to počelo događa i pronašla sam da se to ne događa samo u području zaliva San Francisko , gde sam ja radila, već da se radilo o promenama u čitavim SAD u bukvalno svakom okrugu, gradu i državi u SAD. I kada sam istražila dalje pronašla sam da je izvor Agenda 21 UN o održivom razvoju.
 
Na osnovu čega je izvršena transmisija direktiva? Kako je došlo do toga da agenda UN bude iznad pravnog sistema SAD?
 
To je vrlo važno pitanje zato što ukoliko čujete za Agendu 21 UN u diskusijama mainstream medija o njoj će se govoriti kao o neobvezujućem dokumentu koji nema nikakav uticaj na vlade država. To je laž. Način na koji ona radi je sledeći: 1992. Plan 21 ili Agenda za 21. vek prihvaćena je od 179 zemalja među kojima je bila i nova Jugoslavija – SR Jugoslavija. Plan je prihvaćen juna 1992.godine, a SR Jugoslavija je formirana 27. aprila 1992. Ono što se tada događalo sa SAD i ostalim zemljama širom sveta je da su zemlje potpisnice sporazuma počele raditi na vlastitim, lokalnim planovima – vlastitim agenda 21. To je bio sledeći dirigovani potez. Agenda 21 nije obavezujući sporazum.
 
Ali, onda su sve zemlje načinile svoj lokalnu Agendu 21 plan. Šest meseci nakon što je postao predsednik SAD, tokom godišnjice usvajanja Agende 21, Bil Klinton je formirao ‘Predsedničko veće za održivi razvoj’. I to je put kojim je ovaj neobavezujući dogovorni plan UN postao obavezujuća politika pravila i regulativa u SAD. Predsedničko veće za održivi razvoj je u vreme dok je postojalo (1993-1999) radilo na zadatku provođenja Agende 21 u SAD. Ljudi koji su radili u ovom Veću bili su sekretari Kabineta glavnih vladinih agencija uključujući Ministarstvo odbrane, obrazovanja, poljoprivrede, agenciju za zaštitu okoline – bilo ih je ukupno deset. Osim njih u sastav Predsedničkog veća za održivi razvoj ušle su i nevladine organizacije (NVO).
 
Vladine i nevladine organizacije su se udružile s privatnim fondacijama i korporacijama uključujući Enron, Dau Kemikal i Sibu Gajgi (sada Novartis – farmaceutsku kompaniju). Ta družina je počela tragati za načinima da globalni plan UN realizuje lokalno na prostoru SAD. I otpočeli su tako što su dali višemilionski garant Američkoj asocijaciji za planiranje koja se bavi planiranjem zemljišta. Oni su obučili sve planere u SAD i dali im sredstva od više miliona dolara kako bi promenili regulative za korištenje zemljišta u SAD. I asocijacija je to i napravila – napravila je plan pod nazivom: ‘pametni rast’.
 
Na mojim stranicama možete naći brojne podatke o tome. Osim toga, Predsedničko veće za održivi razvoj je prepoznalo da se narodu SAD neće dopasti saznanje da se njihova zemlja pretvorila u diktaturu i da žive pod totalitarnom vlašću, tako da je sledeća stvar koju je Veće objavilo bila knjiga pod nazivom:’Održiva Amerika – novi konsenzus ‘. To je vrlo važna knjiga. U njoj se kaže da je Amerikancima neophodan novi konsenzus po kome ljudi moraju misliti kolektivistički, da ljudi moraju biti usmeravani, i da se njima mora rukovoditi tako da misle da je čitav plan koji realizuju – njihova ideja. Da bi se to postiglo koristi se metoda kontrole uma razvijen od strane REND korporacije odmah nakon Drugog svetskog rata. Ovu tehniku ​​koristi vlada, a ona se koristi i na sponzorisanim sastancima građana.
 
Mislite na Delfi tehniku?
 
Da.
 
Da li to znači da se uvođenje Agende 21 odvija mimo bilo kakve javne rasprave?
 
Radi se o zaista briljantnoj metodologiji za realizaciju užasnog plana. Ona je dizajnirana tako da neutralizuje opoziciju. To je metodologija koja se ne temelji na pristanku ljudi već na iluziji da su je ljudi prihvatili, pa čak oni sami i stvorili tako što su stvorili asocijacije suseda, organizacije i asocijacije u koje učlanjuju ljude voljne u tome sudeluju i koji su čak misle da su važni, značajni, da kreiraju nešto dobro za zajednicu, dok su u stvari samo oruđe za sprovođenje ovog plana. Građanima se servira iluzija da je sve to njihova soptvena ideja. To je ono što se događa širom u svim malim gradovima, područjima i državama SAD, Kanade, Australije, Britanije, Novog Zelanda i širom sveta.
 
Koji je ideološki koncept iza Agende 21?
 
Ideološki koncept je komunitarizam. Radi se o političkoj i socijalnoj filozofiji koja kaže da individualna i socijalna prava nisu aksiom i konstanta, već da ona moraju biti balansirana s pravima zajednica a u slučaju Agende 21 radi se o globalnoj zajednici. U uslovima u kojima se prava individue određuju od strane Svetske vlade, pojedinac je uvek na gubitku. Ovakav koncept je u potpunoj suprotnosti s ustavom SAD koji kaže da se čovek rađa s pravima i da mu ta prava ne može oduzeti vlada. Ono što vlada mora raditi je da ta prava podržava.
 
I sada se zahteva od pojedinca da svoja prava preda Globalnoj zajednici. Da bi se to uradilo, koristi se kovanica: ‘nova svest’. Da, Agenda 21 od nas zahteva da napustimo stari način razmišljanja o sebi, naciji, državi i svetu i da počnemo misliti sasvim drugačije. Nova svest. Da li vam to zvuči poznato? Nije li to san svakog totalitarnog projekta? A za promenu svesti koja se po planovima Agende 21 treba odigrati tokom jedne do dve generacije, obrazovanje je od najvećeg značaja. Obrazovni sistem u SAD je od kraja 19. veka osmišljen tako da zaglupi američku populaciju i stvori čoveka koji će pristati na život u Novom svetskom poretku. Taj proces je vrlo detaljno analiziran u radovima Šarlot Izerbit i Džona Tejlora Gatoa.
 
Drago mi je da ste spomenuli ova dva izuzetna analitičara koji su omogućili da shvatimo šta se dešavalo s obrazovanjem. Svako bi trebao pročitati knjigu Šarlot Izerbit: ‘Namerno zaglupljivanje Amerikanaca’ koja je zapravo enciklopedija obrazovanja u SAD, kao i knjige Gatoa. Ovo što se danas odigrava u kontekstu obrazovanja predstavlja završnicu igre koja je pripremana od 1880.-tih Američki edukatori su poslati u Nemačku gde su trenirani na filozofiji i psihologiji koja je podučavala da ljudsko biće ne poseduje dušu te da se može programirati, poput automata ili robota – biološkog androida, socijalni inženjering, manipulacija, razne tehnike kontrole, primenjeni su kako bi pojedinac postao deo zupčanika sistema.
 
Obrazovanje po UN Agendi 21 će se standandirzovati globalno po istim principima zaglupljivanja i modeliranja svesti radi stvaranja ‘nova svest’, ‘novi čovek’, apsolutno nesvestan sila koje njime upravljaju. Agenda 21 je šematski plan, šematski plan za uspostavu apsolutne kontrole nad svom vodom, zemljom; svim biljkama, mineralima, infrastrukturom, sredstvima za proizvodnju, edukacijom, energijom, informacijama i svim ljudskim bićima na svetu.Ako želite preuzeti zemlju bez upotrebe vojske kako ćete to učiniti? Jasno – putem medija i obrazovnog sistema. I to je upravo ono što se događa. Ako to nije preuzimanje što je drugo? U SAD, odavno gledamo kako se šestogodišnjaci pretvaraju u žrtve propagandne mašinerije.
 
Totalna manipulacija dečjih umova u učionicama; svaki magazin, film, televiziju, novina i udžbenik rade na deci i nama ostalima po diktatu održivog razvoja; korištenje zemljišta planovi, planovi za upravljanje izvanrednim situacijama, planovi za provođenje zakona, propis hrane, ograničenja energije, zakonodavne i pravne odluke – sve nas usmerava i formatira da bespogovorno prihvatimo Agendu za 21. vek kao akcijski plan za egzistenciju unutar jedinstvene Svetske fašističke držve.
 
Održivi razvoj ne tiče se recikliranja već se tiče promene razmišljanja i kontrole smera kojim će se čovečanstvo kretati u budućnosti. To je urađeno pomoću globalizacije koja u osnovi predstavlja standardizaciju svih sistema. Da bi kontrolisali svet u eri elektronike, neophodno je sve standardizirati nakon čega možete vrlo jednostavno manipulisati. To je plan koji se sada realizuje. Zbog toga imate regionalizaciju svuda u svetu umesto nacionalnih granica. Regionalizacija predstavlja temelj re-konfiguracije sveta i idealan metoda za konačno uništenje nacionalnih država. Uspostavljanje kontrole i dominacije nad društvom u Globalistanu, realizira se upotrebom jezika, obrazovnog sistema i medija.
 
Koje su ključne reči orvelijnskog novogovora izmišljene kao okosnica Agende 21?
 
Na prvom mestu – ključna reč, broj za primenu Agende 21 je ‘održivi razvoj’. Druga reč je ‘pametni rast’, treća ‘divljina’. Pre nego što je usvojena Agenda 21 UN, 1997. godine Brundtlandsko povereništvo (Brundtland Commission) – ‘Komisija za okolinu i razvoj’ UN, definisala je ključan pojam: ‘svetski održivi razvoj’ u svojoj knjizi: ‘Naša zajednička budućnost’ i kao našu obavezu istakla neophodnost da danas živimo i radimo pod imperativom da ne ugrozimo buduće generacije i da idemo u susret njihovim potrebama. Zvuči sjajno! Veličanstveno, zar ne? Jer, ko bi želeo da ugrozi budućnost svojim potomcima? Tom prilikom je izneta teza da sve što mi, ljudi, radimo danas na planeti, predstavlja otvorenu opasnost za buduće generacije. Da su ljudi najobičnije štetočine i da su svojim delovanjem doveli život na planeti u pitanje.
 
I tada su ta komisija UN kao i Opšta skupština UN zadale zadatak da se za pet godina izradi akcijski plan o održivom razvoju koji bi bio primenjen na čitav svet. Agenda 21 je taj akcijski plan održivog razvoja. Za impementaciju Agende 21 koriste se ključne reči – kodovi. Naročito ih koristi nevladina organizacija koja je u tu svrhu formirana pod nazivom
 
‘Međunarodni savet lokalnih ekoloških inicijativa (ICLEI)’. Ova organizacija ima za zadatak provođenje ciljeva Agende 21 širom sveta. ICLEI zaobilazi vlade nacionalnih država i cilja izravno na gradove koje uvezuje u megagradove orjentisane ne više prema državi već prema regijama. To je način da se zaobiđu pravne granice i poništi pravo pojedinca da pozove svoju vladu na odgovornost zbog onog što se događa u njihovom neposrednom okruženju.
 
Ključne reči u ovom procesu su, razume se – ‘globalizacija’, fleksibilnost’, ‘zeleno’ i zapravo gotovo sve se plasira u formi brige za okolinu, i u tu svrhu se formiraju brojne lažne ekološke – ‘zelene’ organizacije i grupacije. I sve što se odigrava i što će se odigravati u okviru realizacije akcijskog plana – Agende 21 – biće pokriveno zelenom maskom. Grupe se formiraju pod različitim nazivima poput ‘Zeleni savet za unapređenje okoline’; ‘Zelena inicijativa’ i slično. Zapamtite: Agenda 21 / Održivi razvoj je globalni plan koji se sprovodi lokalno.
 
Kakva nas budućnost očekuje ukoliko ne uspemo prepoznati strategiju Agende 21 i ne zaustavimo njenu realizaciju?
 
Plan sadrži dva bitna elementa: prvi je ‘pametni rast’ i tiče se urbanih prostora na planeti. Ideja globalista je da izmeste populaciju iz ruralnih, prigradskih područja i malih gradova u veoma naseljene gradske centre. Da bi to učinili gradovi moraju ići u visinu i smanjivati ​​se po širini što znači da će se područja gradova smanjivati ​​po veličini ali će zgrade biti mnogo više. Drugi deo plana je – ‘divljina’. Što će se događati na prostoru gde su nekada bila sela, predgrađa, šume i livade? Ljudima će pristup u ta područja biti strogo ograničen. Kako će se to realizirati? Sada se govori da divlje životinje moraju imati životni prostor koji mi, ljudi bezobzirno uništavamo.
 
Naravno, najbogatiji, oni koji su osmislili Agendu 21 su najviše pridoneli uništavanju okoline, biljnog i životinjskog sveta kao i naroda koji su živeli u skladu s prirodom, a sada će se teret tih zlodela prevaliti na čovečanstvo. S jedne strane, dakle, ljudi će biti prinuđeni živeti u ljudskim staništima koja se po Agendi 21 nazivaju ‘ostrva za ljudsko stanovanje’. Vlasništvo nad privatnim automobilima, privatne kuće neće postojati, sve što budemo radili biti će strogo nadzirano i kontrolisano, unos kalorija će biti propisan, izgubićemo kontrolu nad svojim telima. Gradovi će biti prenaseljeni i u njima će živeti frustrirani ljudi, i to će uticati na porast nasilja.
 
Ukoliko izgubite mogućnost da svoje nezadovoljstvo iskažete političarima, kroz pravni sistem ili medije, ta strašna frustracija kanalizira se kroz nasilje. U tom slučaju će vlada moći opravdano strpati vas u zatvor. Drugi način da se ispolji frustracija je pasivnost, povlačenje u sebe. U uslovima monitoringa unutar školskog sistema i industrije zdravlja, procena vašeg mentalnog zdravlja rezultiraće masovnim drogiranjem stanovništva.
 
Da li je redukcija stanovništva deo Agende 21?
 
Agenda 21 se fokusira na hranu, vodu, zemlju i populaciju. Kada čitate programe i tekstove o bioetici i tehnologiji jasno vidite da su ti sadržaji ispražnjeni od bilo kakvog etičkog stajališta i da dominira ideja o transformaciji živog sveta i oživljavanju tehnologije. Agenda 21 će se svakako odraziti na to što i koliko jedemo i ko će imati pristup hrani. U velikim megalopolisima totalno ćemo zavisiti od biotehnologije u proizvodnji hrane i vode i to je ono što izaziva najveću zabrinutost jer ovo jeste nastavak eugeničkih planova. Postoji izravna veza između korporacija koje sprovode Agendu 21 s Hitlerovom Nemačkom; Simens, ABM, General Electric … su kompanije koje proizvode biometeriku, pametne mreže i sprovode manipulaciju stanovništva.
 
Plan je zamišljen da bude potpuno implementiran do 2050.godine. Godina s kojom se često susrećete u Agendi 21 je 2020. i tu godinu možemo videti kao prelomnu. Mi smo još uvek u mogućnosti povratiti svoju slobodu, još uvek smo u mogućnosti o ovome raspravljati. Ljudi mogu čitati moju knjigu, da me čuju i vide, mogu javno govoriti i delovati u javnom prostoru. I, to je ključno. Ljudi ne mogu očekivati ​​spasioca na belom konju već su u obavezi da se edukuju, povezuju i deluju.
 
Da li je moguće stvoriti međunarodnu koalicuju za borbu protiv Agende 21?
 
Postoji vrlo snažan otpor Agendi 21 širom sveta. Morate se edukovati prepoznati Agendu 21 i oštro joj se suprotstavite. Roditelji treba da pogledaju što njihova deca uče u školi i ne dozvole da se školski programi svedu na ispiranje mozga.
 
Morate budno pratiti što se događa s vašom kulturom. Mi postižemo veliki uspeh u SAD ali to nećete čuti u mejnstrim medijima. Ljudi koji se bore marginalizirani su i ismejavani i izrugivani u tim medijima. Ali, bez obzira na to milioni ljudi širom sveta se bore i odbijaju Agendu 21. Ja sam boravila u Mađarskoj i Nemačkoj, držala predavanja i edukovala ljude da se nauče prepoznati i da se suprotstave njenoj realizaciji.
Podeli ovo:

Šta mislite o ovome??

Odgovorite

Vaš mejl neće biti publikovan.


*