Bolja zaštita jesetarskih vrsta u Srbiji potrebna i moguća

Svetska organizacija za prirodu, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine održala je radionicu „Unapređenje sprovođenja zaštite i očuvanja jesetarskih vrsta“, kojoj su prisustvovali brojni predstavnici institucija nadležnih za primenu propisa u oblasti zaštite ribljeg fonda u Srbiji.

Učesnicima je predstavljena studija „Analiza procene normi i procedura organa i institucija koje primenjuju i sprovode propise vezane za zaštitu i očuvanje jesetarskih vrsta“, u kojoj su analizirani trenutni zakonski propisi koji regulišu zaštitu, ribolov, akvakulturu i trgovinu jesetarskim vrstama, kao i efikasnost organa u njihovom sprovođenju.

Prikupljanje podataka rađeno je kroz anketiranje, popunjavanje upitnika, analizu statističkih podataka, ali i kroz razgovor sa velikim brojem predstavnika nadležnih ustanova i stručnih službi, koji su između ostalog istakli potrebu za dodatnom edukacijom o karakteristikama i važnosti očuvanja jesetarskih vrsta, kao i za boljom međusektorskom saradnjom.

Pavle Jovanović, rukovodilac Grupe za sprovođenje CITES konvencije Ministarstva zaštite životne sredine, održao je prezentaciju o Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES) i kontroli prekograničnog prometa, sa posebnim osvrtom na jesetarske vrste.

Radionici je prisustvovala pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine Jasmina Jović, koja je podržala inicijativu Svetske organizacije za prirodu da se uvede privremena zabrana izlova kečige na pet godina. Od šest jesetarskih vrsta, kečiga je jedina koja nije strogo zaštićena, a kao ekonomski atraktivna vrsta, njena brojnost u Srbiji se smanjuje usled prekomernog izlovljavanja, često tokom lovostaja i ispod zakonski propisane mere od 40 centimetara.

Nema novih naučnih istraživanja o stanju populacije kečiga u Srbiji, tako da smo za 2019. godinu predvideli u predlogu budžeta novac za istraživanja populacija kečiga u našim otvorenim vodama, kako bismo došli do podataka o brojnosti populacije kečiga, uzrasnoj strukturi, da bismo nakon izvršenih istraživanja imali relevantne podatke koji će biti smernica za dalje postupanje, u smislu da li da kečiga postane trajna strogo zaštićena vrsta ili je vratiti u status zaštićene vrste, omogući ribolov, ali uz određena ograničenja“, izjavila je Jasmina Jović iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Prisutnima se obratila i direktorka Svetske organizacije za prirodu Duška Dimović, koja je istakla da zaštita jesetarskih vrsta predstavlja jedan od prioriteta WWF-a i na globalnom nivou, podsetivši da se one nalaze na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), na kojoj su označene kao kritično ugrožene i pred izumiranjem.

Ono što je za nas jako bitno je da je napravljena inicijativa u okviru Međunarodne komisije za zaštitu Dunava (ICPDR), u julu 2018. godine na sastanku o zaštiti jesetarski vrsta u Beču, a kojem su prisustvovali i predstavnici iz Ministarstva zaštite životne sredine i Direkcije za vodu. Isplanirano je da se napravi akcioni plan za zaštitu jesetarskih vrsta, koji bi bio deo Bernske konvencije. O tome će se razgovarati osmog novembra u Parizu i to bi bila obaveza i naše države, pošto je Srbija ratifikovala Bernsku konvenciju“, izjavila je direktorka Svetske organizacije za prirodu Duška Dimović.

Na radionici su učestvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva unutrašnjih poslova, Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, Javnog preduzeća „Srbijašume“, Uprave carina Republike Srbije, Osnovnog suda u Nišu, Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i ribočuvari. Skup je organizovan u okviru projekta „Život za dunavske jesetre“ koji WWF sprovodi u Srbiji, a finansira se iz Fonda za zaštitu životne sredine Evropske unije.

Ostavite komentar