NOVI SAD U SMEĆE BACIO 100 MILIONA EVRA

Novi Sad je u prethodnih 35 godina neadekvatnim odlaganjem smeća bacio blizu 100 miliona evra. Kako bi se gradska deponija od ekološke bombe pretvorila u sistem koji donosi zaradu grad pod hitno mora pokrenuti projekat sanacije postojeće deponije, reorganizaciju JKP „Gradska čistoća“ i izgradnje savremenog regionalnog reciklažnog centra – zaključeno je na Panel diskusiji „Kako umesto zaraze napraviti zaradu“, održanoj juče u Medija centru Spensa u organizaciji Zelene stranke.

O načinima pretvaranja novosadske deponije iz najvećeg neuređenog smetlišta u Evropi, na koje se svakog dana baci 440 tona otpada, u reciklažni centar koji će gradu godišnje donositi dva miliona evra dobiti, govorili su predsednik Zelene stranke, mr Goran Čabradi, i mr Vladimir Kovačević, međunarodni ekspert za upravljanje otpadom iz Austrije.

– Na gradsku deponiju bačeno je blizu 100 miliona evra vrednih sirovina. To nije pitanje jedne gradske vlasti. To je decenijski nemar. Komisije koje se više od 10 godina bave ovim pitanjem nisu ponudile nikakva rešenja. Rezultat njihovog rada vidljiv je na samo pet kilometara udaljenosti od Miletićevog spomenika. To je smetlište veličine Limana.

Da bismo izbegli ozbiljnije posledice, u naredne dve godine se mora sanirati postojeća deponija i umesto nje podići rekreativni park. U drugom koraku treba JKP „Čistoća“ podeliti na dva preduzeća, jedno koje sakuplja, a drugo koje deponije otpad. U trećem koraku treba raspisati međunarodni tender na koji će se prijaviti svetski renomirane kuće koje su uradile stotine projekata. A potom, opet na međunarodnom tenderu, odabrati koncesionara ili javnog partnera koji će izgraditi savremeni reciklažni centar za Južnobački okrug. Grad bi na ovaj način, umesto gubitka, ostvarivao dobit od preko dva miliona evra, a građani Novog Sada i celog Južnobačkog okruga imali bi zdravu životnu sredinu – rekao je predsednik Zelene stranke, mr Goran Čabradi.

On je istakao da bi ceo proces, završno sa gradnjom centra, trajao najviše tri godine, a da sanacija deponija košta od osam do deset miliona evra.

– Može izgledati da je to mnogo novca, ali treba znati da je dobrobit za grad i građane mnogostruko veća od ulaganja. Važno je znati da za postojeće stanje nisu krivi građani, nego političke elite koje ne razumeju značaj zaštite životne sredine – zaključio je Čabradi.

Dobit, od dva miliona evra, koju bi ostvarivao reciklažni centar, mogla bi biti uložena u kupovinu savremenih magnetnih rezonanci za bolnice i domove zdravlja, savremenih laboratorija za sve vrste analiza da ne mora da se ide kod privatnika, 4d ultrazvuka za perinatalnu medicinu, bolje uslove u domovima za stare, savremene informatičke kabinete u svim školama, gradnju i sanaciju dečijih igrališta, gradnju parkova i sadnju zelenila.

Međunarodni ekspert za upravljanje otpadom, mr Vladimir Kovačević, naglasio je da otpad nema veze s mentalitetom. Isti problem, rekao je on, imale su i Austrija i Nemačka, koje važe za najuređenije evropske zemlje. One su problem otpada i deponija rešavale više od 30 godina.

– Iste probleme koje ima Novi Sad, i ostali gradovi u Srbiji, imaju i gradovi u Hrvatskoj, ali i u Sloveniji, koja važi za ekološki uređenu zemlju. Tamo, osim u slučaju Ljubljane, pitanje otpada nigde nije dobro rešeno. Prema mojim iskustvima najveći kočničari za efikasno rešavanje pitanja otada su javna preduzeća i spora i inertna administracija – rekao je Kovačević.

Na panelu „Kako umesto zaraze napraviti zaradu“ rečeno je i da ne postoji nijedno opsežno ni precizno istraživanje o broju obolelih, niti o vezi obolevanja od određenih bolesti i isparavanjima iz deponije, niti postoje tačna merenja o emisiji štetnih gasova i čestica s deponije u vazduh, vodu i zemlju.

Ostavite komentar