Proizvodnja hrane na svetu neodrživa i jedan od najvećih zagađivača prirode

Povodom Svetskog dana hrane WWF upozorava da je neophodna promena globalnog prehrambenog sistema koji predstavlja jednog od najvećih zagađivača prirode. Industrijska proizvodnja hrane odgovorna je za četvrtinu ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte, neodrživu seču šuma i uništavanje prirodnih staništa. Čak 34% zemljišta i 69% slatkovodnih sistema svakodnevno se iscrpljuje zarad prehrambene industrije, a zabrinjava podatak da se čak trećina proizvedene hrane ne pojede.

Ove podatke WWF je izneo u istraživanju sprovedenom u Australiji, Brazilu, Kolumbiji, Indiji, Indoneziji, Malaziji, Holandiji, Južnoj Africi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama. Te zemlje okarakterisane su kao najveći zagađivači prirode zbog svojih sistema proizvodnje, konzumacije i odlaganja viška hrane.

Dobra vest je da ima načina da poboljšamo prehrambeni sistem i uspostavimo da on deluje u korist ljudi i prirode. Ukoliko bi se hrana proizvodila na održiviji način, ravnomerno distribuirala i konzumirala odgovornije, mogli bismo da nahranimo čitavu planetu bez da ugrožavamo šume, reke i okeane. Moramo podići svest kod ljudi o tome odakle i na koji način hrana stiže na njihovu trpezu, kako mogu da promene navike i na taj način osiguramo ispravno funkcionisanje našeg prehrambenog sistema“, ističe Hoao Kampari, zadužen za programe održivog korišćenja hrane u WWF-u.

I poslednji izveštaj Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama ukazuje na opasnosti globalnog zagrevanja na proizvodnju hrane.

Proizvodnja hrane usko je povezana i sa klimatskim promenama. Sa jedne strane, moramo ograničiti globalno zagrevanje, jer povećanje temperature za samo 0,5 stepeni Celzijusa dovodi do znatnog smanjenja prinosa i hranljivog sadržaja namirnica. Sa druge strane, neophodno je pronaći održiviji način proizvodnje i konzumacije hrane, jer poljoprivredne površine trenutno zauzimaju trećinu ukupne površine Zemlje i za njihovo navodnjavanje koristi se skoro 70% potrošnje vode“, ističe Duška Dimović, direktorka programa klimatskih promena WWF Adria

Reformisanje globalnog prehrambenog sistema WWF smatra jednim od prioriteta u cilju očuvanja prirode, zbog čega sprovodi više od 100 programa širom sveta u okviru kojih sarađuje sa Vladama zemalja, proizvođačima hrane, preduzetnicima i drugim nevladinim organizacijama. Fokus je na tri ključne oblasti – održiva proizvodnja, održiva ishrana i održivi otpad i gubitak hrane.

Ostavite komentar