Zelena stranka: Herbicid koji se masovno koristi u Srbiji dokazano izaziva rak!

Odšteta od 289 miliona dolara

U našoj javnosti slabo je ispraćena vest o sudskom procesu protiv Monsanta. Amerikanac Dvejn Džonson (46) tužio je kompaniju Monsanto – to je ona kompanija koja „miksuje“ gene i proizvodi GMO kulture – zbog proizvoda koji mu je izazvao rak. Ovaj totalni herbicid (uništava sve biljke) u sebi sadrži supstancu Glifosat, koja je glavni krivac za bolest. Oboleli Džonson je dobio sudski proces i dokazao da je krivac za njegovu užasnu bolest Monsantov herbicid koji sadrži Glifosat zbog čega kompanija Monsanto mora da mu isplati odštetu od 289 miliona dolara. Nesretni Džonson, nažalost, verovatno neće uspeti da uživa u pozamašnoj odšteti jer je bolest jeziva, neizlečiva i rapidno napreduje.

Ako vikendom pre podne gledate televizijski program, u emisijama o poljoprivredi (u nekoj pauzi između Farme i Parova) možete videti raskošne reklame proizvoda koje sadrže upravo Glifosat, supstancu koja je pravosnažnom presudom proglašena za izazivača teškog i neizlečivog oboljenja! Međutim, to izgleda uopšte nije bitno. Pa da, ko još o tome razmišlja i o tome vodi računa… Neki se čak i hvale time kako upotrebljavaju ovu supstancu u borbi protiv raznih korova i štetnih biljaka, ne znajući da pri tome čine „medveđu uslugu“ svima i svakome, pa i sebi.

Ljudi na odgovornim funkcijama moraju biti obavešteni, moraju preuzeti inicijativu i delati u korist opšteg dobra bez obzira na kojekakve reklamne i plaćene kampanje. Sve ovo govorim zato što je upravo ozloglašeni Glifosat glavno sredstvo koje koriste sve naše državne službe zelenila, a protiv korova i nepoželjne vegetacije. Na teritoriji grada Beograda ovo je proverena informacija i ukoliko neka služba „zelenila“ traži sredstva i predlog za kupovinu preparata za suzbijanje korova i nepoželjne vegetacije, preporučuje se upravo Glifosat za koji se odobravaju sredstva.

Amerikanci su pak lepo oprali ruke i po sistemu „brigo moja pređi na drugoga“, prodali (na vreme) kompaniju Monsanto nemačkom Bajeru koji sada muku muči jer je broj tužbi, posle pomenute presude, skočio na neverovatnih 8.000 i neprestano raste. Naravno odmah je došlo i do preko 10% smanjene cene akcija čija vrednost i dalje pada, a ekonomska isplativost vrtoglave sume od 63 milijarde dolara postaje veoma upitna. Iskreno se pitam da li je nemački Bajer kupio američki Monsanto na sopstvenu inicijativu, ili je to bio neki „paket“ otkupa državnog duga koji seže dalje u prošlost…

Zanimljivo je da američka Agencija za zaštitu okoline (EPA) ne smatra Glifosat, poznati sastojak Monsantovih proizvoda, kancerogenim. Međutim, još davne 1985. upravo je EPA ovaj sastojak proglasila kancerogenim, da bi tu odluku (iz „nekog“ razloga) povukla 1991. godine. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je Glifosat 2015. godine klasifikovala kao „verovatno kancerogen za ljude“, a sama država Kalifornija ga svrstava na listu kancerogenih supstanci.

Evropska komisija je u decembru prošle godine obnovila dozvolu za korišćenje Glifosata uprkos intenzivnoj debati o njegovoj bezbednosti, iako su Nemačka i Francuska preduzele korake da blokiraju korišćenje tog herbicida. Šta ih je moglo navesti na to mogu samo da pretpostavim, ali vas neću opterećivati, neko bi rekao, teorijama zavera, jer se nikada nisam bavio teorijama već samo zaverama.

Mnoge studije su, kao i pomenuti sudski proces, pokazale da aktivna supstanca Glifosat negativno utiče na čoveka, kao i na sav ostali živi svet. Glifosat je neselektivan izrazito sistemski, translokacioni preparat, što u prevodu znači da ubija sve živo. Lično sam posmatrao kako deluje tako što sam obeležio mali deo površine dvorišta (20x20cm) i poprskao ga Glifosatom. U prvi mah sam pomislio da su me prevarili pri kupovini jer se nekih 4-5 dana ništa nije desilo, međutim, onda je taj deo počeo da žuti, par travki sam iskopao sa sve korenom i video da je njihov koren u fazi raspadanja, tada sam se uverio da je u pitanju opasan otrov koji temeljno ubija, što se kaže saseca u korenu.

Još jedno veoma bitno pitanje, kojim se skoro niko ne bavi, glasi, šta se dešava sa viškom Glifosata pri prskanju koji targetirana biljka ne usvoji, a koji uđe u zemljište? I na kraju, kako i gde kod nas završava ambalaža od svih tih silnih agrotehničkih sredstava?

Na nedavno održanim izborima za EU parlament jedna od glavnih tema EU Zelenih, od Slovenije do Norveške, bila je zabrana upotrebe ovog herbicida. Siguran sam da to nije bez razloga, a o tome svedoče i rezultati koji EU zelene svrstavaju kao jedne od pobednika ovih izbora.

Što se mene tiče bitno je da mi budemo svesni, savesni i odgovorni i valjano odreagujemo na već dokazane činjenice. Najlakše je parcelu isprskati totalnim herbicidom i ne razmišljati o korovu i travi, ali da li je to najbolje rešenje? Znam ljude koje mrzi da kose travu na parceli preko proleća i leta već je isprskaju herbicidom ili tako pripremaju zaparloženu parcelu za zasejavanje nekom kulturom. Da li će malo više rada nekoga ubiti? Naravno da neće. A da li će upotreba Glifosata nekoga ubiti? Pitajte sudije i Dvejna Džonsona.

Urednici emisija o poljoprivredi, uvoznici i trgovci preparatima, zapitajte se šta reklamirate, uvozite i prodajete jer to dolazi i do vas na ovaj ili onaj način i znajte da ni 289 miliona dolara ništa ne znači.

Toni Golja, predsednik Opštinskog odbora Zelene stranke Obrenovac

Podeli ovo:

Šta mislite o ovome??

Odgovorite

Vaš mejl neće biti publikovan.


*