TOPLANE NA BIOMASU – benefiti za lokalne samouprave


U okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje nastavlja se projekat „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ sa fokusom održivog korišćenja biomase za potrebe dobijanja električne i toplotne energije. U nastavku projekta prvih 10 toplana u Srbiji počeće sa realizacijom planova prelaska sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Ceo poduhvat prelaska ovih 10 toplana na biomasu realizuje se u okviru Nemacke razvojne saradnje. Tehničku podršku pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, a finansijsku Nemačka razvojna banka KfW, projekat je vredan je 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit KfW-a, dva miliona grant ove banke, a pet miliona grant Vlade Švajcarske.

„Prelazak toplana na biomasu ima višestruke benefite za održivi razvoj lokalnih zajednica. Kupovinom lokalnog energenta, u ovom slučaju biomase, to jest drvne sečke, novac ostaje na lokalu, a u lancu snadbevanja i korišćenja stvaraju se mogućnosti za nova radna mesta. Istovremeno, znatno se smanjuje zagađenja životne sredine“, izjavio je Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas), stručni savetnik na projektu nemačko-srpske razvojne saradnje.

Uz podršku programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ u proteklom periodu realizovana su dva inovativna projekta u oblasti razvoja održivog tržišta bioenergije u Srbiji. Jedan od tih projekata – prelazak na biomasu kotlarnice koja biomasom snadbeva školu, predškolsku ustanovu, dom zdravlja, kulturni centar i opštinsku upravu – realizovan je u Opštini Priboj, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave i tehničku podršku GIZ-a. Ova Opština je i jedna od 10 koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Ugovoreni projekat trebalo bi da bude završen do 2019. godine.

„Cilj nam je da kroz ove projekte učinimo primetan i važan korak ka unapređenju održivosti lokalne zajednice, u kojoj ćemo se oslanjati na sopstvene resurse i tako stvoriti neophodne preduslove za otvaranje novih radnih mesta, uz istovremeno smanjenje emisije štetnih materija i zavisnost od uvoznih energenata“kaže Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj i predsednik Radne grupe za biomasu Zlatiborske oblasti.

Države Evropske unije ulažu sredstva u obnovljive izvore energije, što se posebno odnosi na šumsku biomasu. Srbija se obavezala da do 2020.godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora, od kojih je jedan i biomasa, na 27% od ukupne bruto finalne potrošnje energije. Održivo korišćenje bioenergije znatno doprinosi ruralnom razvoju i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s