Životna sredina u Srbiji: Manjak novca i političke volje


Beograd, 14. maj 2018. – Stanje životne sredine u Srbiji u svim aspektima zahteva ulaganje daleko više novca, a samim tim i više političke volje – jedan je od ključnih zaključaka najnovijeg Izveštaja iz

senke” Koalicije 27, koja prati i objavljuje kritički osvrt na napredak Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na Poglavlje 27, to jest životnu sredinu.

Izveštaj o (ne)napretku”, kako je nazvano ovogodišnje izdanje, promovisan je na tribini održanoj u Botaničkoj bašti Jevremovac u Beogradu, uz učešće Gorana Trivana ministra zaštite životne sredine, Ivana Karića, državnog sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine, Ričarda Maše, šefa III sektora saradnje u Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji i predstavnika 11 organizacija civilnog društva udruženih u Koaliciju 27.

Izveštaj obuhvata oblasti zagađenja vazduha, upravljanje otpadom, zagađenje voda, zaštitu prirode, industrijska zagađenja, upravljanje hemikalijama, buku i klimatske promene. Jedna, a verovatno i najvažnija, zajednička nit koja karakterište nesklad između stvarnih potreba za hitnim investicijama i izostanka bitnijeg napretka u bilo kojoj od navedenih oblasti jeste neadekvatno finansiranje. Stoga je fokus današnje promocije usmeren na razmenu stavova o nedovoljnoj naplati sredstava od zagađivača, nenamenskom trošenju novca koji se prikupi, nedovoljnoj transparentnosti u investiranju iznosa koji preostane i, konačno, manjku kapaciteta, to jest projekata neophodnih za mobilisanje više novca dostupnih iz evropskih i fondova drugih međunarodnih razvojnih partnera.

Duška Dimović, koja je ispred regionalne kancelarije WWF (Svetske organizacije za prirodu) predstavila najvažnije nalaze izveštaja u ime Koalicije 27, istakla je kao veliku zabludu rašireno mišljenje da je finansiranje zaštite životne sredine skupo i da Srbija sada ne može da si priušti neophodne investicije: „Cenu nebrige o životnoj sredini već plaćamo i to skupo – od troškova lečenja zbog zagađenog vazduha, do izostanka s posla zbog bolesti i gubitka dohotka, od gubitka biodiverziteta i ekosistema koji su nam osnova života, do posledica klimatskih promena i prirodnih katastrofa. Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji! Neopodno je da se sredstva iz Zelenog fonda počnu koristiti za strateški jasne prioritete i u skladu sa transparentnim krterijumima” zaključila je Dimovićeva i pozvala Vladu, lokalne samouprave, nevladine organizacije i međunarodne razvojne partnere na intenzivnije angažovanje u ovoj oblasti.

Funkcionisanjem Zelenog fonda nije zadovoljan ni ministar zaštite životne sredine Goran Trivan koji je najavio važne razgovore sa novim ministrom finansija u cilju rešenja ovog problema: Već je prošle godine ponovo uspostavljen Zeleni fond i sada ostaje kada smo ga polako stavili na točkove da taj fond zapravo počne da radi. Sa jedne strane on radi već ove godine, ali nisam zadovoljan nivoom sredstava koja su opredeljena za taj fond, što će reći da će sa Ministarstvom finansija biti razgovora u izradi novog budžeta da svi novci koji se u Srbiji prikupe od zelenih taksi i naknada, zapravo uđu u budžetski fond odnosno Ministarstva životne sredine.  Tada će onda postojati kapacitet da mi možemo da iz sopstvenih sredstava isfinansiramo dobar deo, pre svega administrativnih poslova, koji se tiču Poglavlja 27 za početak.“

——————————————————————————————————————————-

O Koaliciji 27:

Koaliciju 27 osnovale su 2014. godine organizacije civilnog društva prvenstveno radi praćenja i doprinosa pregovorima o članstvu Srbije u Evropkoj uniji i to u Poglavlju 27, koje pokriva oblast životne sredine. “Izveštaj o (ne)napretku” je zajedno pripremilo jedanaest članica Koalicije: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Centar za ekologiju i održivi razvoj, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Centar za unapređenje životne sredine, GM Optimist, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan stepen Srbija, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu (WWF).

O Botaničkoj bašti Jevremovac

Botanička bašta „Jevremovac“ je jedinica Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovana je 1874. odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, na predlog Josifa Pančića, koji je bio i njen prvi upravnik. Godine 1889. godine kralj Milan Obrenović poklonio je imanje (koje je nasledio od svog dede Jevrema) Velikoj školi u Beogradu za Botaničku baštu, ali pod uslovom da se zove „Jevremovac“.

Predstavljnjem Izveštaja o (ne)napretku u Botaničkoj bašti “Jevremovac”, Koalicija 27 zahvaljuje ovoj naučnoj instituciji od neprocenjivog značaja i poziva pre svega razvojne partnere i donatore, ali i širu javnost, na podršku u održivom finansiranju ovog jedinstvenog spomenika biodivirziteta i kulturnog nasleđa Srbije,

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s