Ekocid Ekologija Vesti

Presušilo jezero Zaovine, energetska mafija bez osećaja za prirodu

BISER Tare, reverzibilno jezero Zaovine, čija se voda koristi za rad Hidroelektrane “Bajina Bašta”, pretvoreno je u blatnjavo ruglo. Zbog ispuštanja ogromne količine vode, ugrožen je ekosistem u akumulaciji, pokrenula su se klizišta koja su već urušila kuće u zaseoku Mandići, popucali su lokalni putevi, a usled pomeranja bandera i cevovoda – nekoliko domaćinstava ostalo je bez struje i vode. Na vapaje meštana, ljudi iz Nacionalnog parka “Tara” i uzbunjene javnosti iz Elektroprivrede Srbije saopštili su da je započeto ponovno punjenje jezera.

Na licu mesta može se videti zastrašujući prizor. Najlepše jezero u užičkom kraju sada je potok. Međutim, ova situacija nije novost, jer su slični prizori mogli da se vide i tokom prethodnih decenija, a događaju se kada je za proizvodnju struje potrebno iskoristiti “zlatnu rezervu” iz Zaovljanskog jezera. Tako je bilo i ovog puta, s tim što je sada zbog želje da se profitira narušen ekosistem i pokrenuta klizišta, koja ugrožavaju kuće i puteve u naseljima Mandići, Jezdići, Jelisavčići, i u Bjeluši.

– Nema struje ni vode, a put je uništen. Poslednji put je ovoliko loše bilo pre 19 godina, kada su se klizišta i pojavila, ali tadašnja lekcija očigledno nije bila dovoljna da se katastrofa ne ponovi. Zato apelujemo na sve koji u ovoj državi imaju mandat da donose odluke, da ceo slučaj ispitaju, da pronađu krivce i da zaštite ljude i prirodu – kaže nam meštanin Blagomir Mandić.

Samo u Mandićima klizište preti da odnese 13 kuća i vikendica, seosko groblje…

– Pogledajte provalije kojima je sve izbrazdano, od obala, preko puteva i okućnica, iskrivljene bandere, pokidane cevi za vodu i nakrivljene vikendice. Zar je to normalno? Čuje se kako zemlja huči ispod nas, ne znamo da li da ovde ostanemo ili da bežimo – žali se meštanka Slavica.

Zbog klizišta se “pokrenula” i šuma

Isto ogorčenje izbija iz reči zaposlenih u Nacionalnom parku “Tara”, i iz mesne kancelarije, a ribočuvari tvrde da je u staništu šarana i soma ugrožen mrest ribe jer je nivo vode pao za 40 metara ostavljajući pustoš.

Republički javni tužilac i druge nadležne institucije još nisu reagovali.

Jedna od napuklih kuća u blizini jezera

EPS: EKSPLOATACIJA VODE SE RADI PO PRAVILIMA

MIKAJILO Zlojutro, direktor “Drimsko-limskih hidroelektrana”, o proizvodnji energije kaže da eksploataciju vode iz Zaovine EPS radi po pravilima koja su sadržana u vodnoj dozvoli.

– Zaovine je veštačko jezero koje je izgrađeno za potrebe proizvodnje struje. U delu vodne dozvole se definišu kote koje moramo da ispoštujemo prilikom eksploatacije vode. Maksimalna kota ovog jezera je 881,5 metara (brojevi koji pokazuju nadmorsku visinu), najniža kota jezera je 815 metara. Mi smo u ovoj godini imali najnižu kotu 831 metar.

Zlojutro ističe da prizor koji vidimo na jezeru nije prijatan, naročito ne za one koji znaju kako ono izgleda kada je puno, ali primarna uloga ovog jezera je proizvodnja električne energije i ono što je vrlo važno, EPS je ispoštovao sve zahteve vodne dozvole.

– U nedelju, 31. marta, smo imali kotu 831 metar, a očekujemo da ćemo do ponedeljka ujutru kotu podići do 844, 845 metara. To je već kota koja je 30 metara iznad minimalne, odnosno 35 metara ispod maksimuma – rekao je direktor DLHE, i dodao da sa nadležnim ministarstvima i inspekcijama prate stanje, i da će sve posledice koje bi se javile u pogledu životne sredine, biti sanirane od strane EPS, odnosno DLHE.

On je objasnio da su akumulacije, poput ove, podložne pojavi klizišta:

– Ono što je vrlo važno, sva klizišta se prate, rade se elaborati od strane ovlašćenih kuća koje nam daju mere koje treba preduzeti da bi se izvršila sanacija takvih mesta. Akumulacija RHE je izložena većim oscilacijama nivoa vode, tako da je i veća šansa za pojavu klizišta. Sada nam je najugroženija lokacija Donji Mandići. Prilikom izgradnje RHE, ta lokacija je bila poznata kao umireno klizište, postojalo je, ali nije bilo aktivno. Gradnjom RHE dolazi do aktiviranja klizišta, i 1995. godine dolazi do pojave klizišta površine oko 30 hektara. Mi smo posle toga, objektima koji su se tu nalazili isplatili štetu. Obaveza onih kojim je isplaćena šteta bila je da uklone te objekte. Neki su to učilinili, neki nisu. Svi su ti ljudi svesni da oni koji je trebalo da uklone objekte, ne mogu naplatiti štetu po drugi put. Može da se desi da na toj lokaciji postoje oni kojima nije isplaćena šteta, ali razlozi mogu biti ti što nije podnet zahtev i sl, kako na toj lokaciji, tako i ukoliko je došlo do proširenja klizišta. Sigurno ćemo svima nadoknaditi nastalu štetu. Svi ljudi koji imaju osnov za štetu, ne treba da brinu, oni znaju dobro koja je procedura, podnosi se zvaničan zahtev DLHE, komisija, koja je sačinjena od ljudi različitih struka, izlazi na lice mesta, procenjuje štetu, ko god ima osnov za štetu, ona će mu biti nadoknađena. Imamo razumevanja za te ljude, mi smo ovih dana na terenu, naša mehanizacija već danas, 5. aprila treba da izađe na teren i počne da sanira lokalne puteve.

Šta mislite o ovome?